Suchergebnisse

Завештање представља пример утицаја законских прописа на комплекс обичајног права. Такав правац утицаја није неуобичајан, али је свакако ређи у односу на утицај обичајног на грађанско право, поготово ако посматрамо њихову интеракцију код наслеђивања. Стога настојим да објасни овај пример правне осмозе, и то на нивоу праксе. Међутим, то није једини циљ овог рада. Наиме, пракса показује да код тестаменталног наслеђивања долази и до утицаја обичајног права на легислатуру. Подстакнута поменутим сазнањима, проблематизујем питање природе односа обичајног и грађанског права, са намером да укажем на неке од проблема који се јављају код наслеђивања, како на нивоу појединца тако и на нивоу друштва. ; Bequeath, a dispose of personal property by the last will is an example of intervention of legislation within the complex of customary law. This influence is not unusual but certainly is less frequent than the influence of customary into civil law, especially so in their interaction within inheritance. This paper therefore tries to explain this example of legal osmosis in practice. In addition, the practice in testament inheritance shows also an influence of customary law into legislation. Hence, the paper will also try to discuss a relationship between customary and civil laws and succeeding problems in inheritance at the levels of individual and that of the society.

This paper discusses customary and legislative practices and their interrelationship in the contemporary time. Furthermore, the paper will accentuate the relationship of ideal patterns in the legislative and customary practices, in regards toward the real behavior. By doing so, the paper will reveal the possible consequences streaming from attempts to apply the ideal patterns of the customary domain in the juridical practice. ; Паралелном анализом обичајноправне и законодавне праксе, ауторка настоји да покаже какве су основе обичајног и грађанског права, и какав је њихов однос у савременом тренутку. У том контексту се проблематизује питање односа између идеалтипских образаца – како у законодавству тако и у обичајноправној пракси, и реалног понашања, са намером да се сагледају последице које произилазе из настојања да се обичајноправни идеалтиски образац у потпуности примени у пракси. Ауторка у вези са тим констатује да се појединци приликом наслеђивања углавном руководе обичајноправним правилима, али не због тога што су та правила усклађена са друштвеном стварношћу, као што су сматрали романтичарски усмерени истраживачи обичајног права, већ зато што им примена тих правила омогућује репродукцију идеалтипских образаца понашања. То значи да су евентуалне промене у наслеђивању условљене степеном освешћености појединаца и њиховом спремношћу да се суоче са последицама које настају уколико поступају мимо идеалних модела понашања које намеће заједница. У том погледу, од посебног је значаја "легитимитет који се остварује на нивоу појединца", како истиче Љ. Гавриловић, односно – однос појединца према закону и обичајном праву. Из овога следи да је илузорно надати се да ће се основна грађанска права и прописи реализовати у пракси уколико не дође до промена у перцепцији наследних права и положаја од стране субјеката. При том, није спорно да право и остале јавне политике могу да допринесу томе да се промене на нивоу појединца, а следствено томе – и на нивоу заједнице, лакше и брже спроведу.

In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children's birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.